Предговор, Бивши НАТО официр се извињава

This is the Serbian foreword and table of contents for my book I plan to publish in Norwegian, Serbian and English, maybe more languages. I hope this book will make politicians think once more before they go to war.

Мој план је био да се бавим професионални послом новинара, али ме  је прошлост стигла фебруара 2011. године у сусрету са српским азилантима које је Норвешка вратила септембра 2010. године.  Сестре Лабуда, Ана и Марија Масловарић са њиховим фамилијама су морале да побегну са Косова 1999.е године, а наш је посао (посао НАТО-а) био да их заштитимо од одмазде Албанаца, али ми смо отказали, тотално отказали.

Када сам после посете избегличком логору у коме сестре Масловарић живе, остао сам у свом стану у Београду, почео сам да осећам тешку личну одговорност и кривицу. Плакао сам и доживео интензивну психичку реакцију, једну пострауматску реакцију. Није било тако да се све срушило око мене, али то је био стартни хитац да делујем.

Резултат је ова књига коју држите у рукама. Моја нада је да ће норвешки и западни политичари који читају ову књигу у вишем степену да рефлектирају о огромној моралној одговорности коју  имају започињањем рата. Моја тврдња је да политичари не разумеју последице својих одлука и ова књига зато улази дубоко у ратну реторику и медијску динамику која претходи  свакоме рату.

Медији су били јако једнострани и сви су се трудили да представе вођу Југославије, Слободана Милошевића у најнегативнијем светлу. Западне владе су морале да оправдају рат и сва средства су стављена у употребу.

24. марта 1999. ушли су Норвешка и НАТО у рат противу Југославије пошто она није пристала да потпише Договор у Рамбујеу (Rambouillet). Јануара 2000 Норвешка влада ме шаље на Косово као мајора – официра информација да бих представљао КФОР, односно НАТО-ове јединице за очување мира. Ја нисам професионални официр са војним образовањем, али сам одмах био унапређен  као мајор због мог образовања као новинар. Чин официра је небитан у овом склопу, али је поен да је мене норвешка власт послала на Косово да бих представљао НАТО и КФОР.

Наравно да су постојали разлози за бомбардовање Југославије али ја не бих могао да нађем једну једину земљу која би прихватила Договор у Рамбујеу. По њему би НАТО снаге имале слободан приступ ваздуху, мору, водама и копну на читавој територији Југославије.

По Резолуција Савета безбедности ОУН 1244 и на основу војно-техничког уговора наш посао у КФОР би био да заштитимо Србе и не-Албанце од освете Албанске већине, али ми смо отказали, ми смо потпуно отказали.

У току наше одговорности за сигурност  са Косова је етнички очишћено око 250 000 Срба и других не-албанца. Наравно да ја не оправдавам етничко чишћење око 850 000 Албанаца у току НАТО бомбардовања, али за њега је одговорна Југословенска влада, а не НАТО. За сада је јако нејасно у ком степену је албанска герила радила на подстицању својих да побегну од НАТО да би НАТО наставио да бомбардује Југославију. Албанска река избеглица ка Македонији и Албанији је била одлучујућа политичка премиса да се настави бомбардовање.

Ми у КФОР-у смо, према мом мишљењу, направили две кључне грешке:

  1. Ми смо требали да уведемо ванредно стање од првог дана када смо добили одговорност над Косовом, још 12. јуна 1999. Тада не би било питање ко одлучује. Свако ко се креће ван означене зоне био би ухапшен и послат у логор са бодљикавом жицом на недљу или две независно о томе да ли се ради о Србима, Албанцима или некој другој националној мањини. Ми смо били превише обузети играњем улоге ослободиоца Албанаца.
  2. Ми смо били кукавице када смо дозволили да се Ослободилачка војска Косова (УЧК) претвори у Заштитини корпус Косова у септембру 1999 и касније у Косовску Полицију. На тај начин су криминални елементи добили легитимни статус у Косовским институцијама. Српска влада је то обрадила јако добро у једном извештају из 2003. Међу КФОР официрима је било много оних који то нису волели, али је такав избор начињен да би нас осигурао од напада Албанских есктермиста.

Пре него што сам отишао на Косово, ја сам напустио свој посао да бих студирао односе на Косову па сам провео много времена у НУПИ, Норвешки институт за међународне послове. Зато сам био припремљен да се нађем у области где  влада  организовани криминал. Ипак, нисам био довољно припремљен за реалност на терену, а док сам радио у КФОР, нисам био свестан тога да ми уствари нисмо радили свој посао. Због свега тога нисам касније мање осећао кривицу да ми нисмо били у стању да заштитимо мањине на Косову.

Септембра 2010 су  Норвешке власти послале натраг 70 Срба са Косова који су тражили азил. Норвешка је признала Косово као независну државу 2008, и исте године је влада променила своју праксу тако да Косовски Срби нису више имали право на заштиту. Срамота је да Норвешка на такав начин поступа према Косовским Србима. Ми смо направили проблем избеглиштва и онда се овако понашамо према избеглицама.

Као бивши НАТО официр, желим да се извиним народу Србије јер нисмо били у стању да заштитимо мањине на Косову.

___________________________________________
Привремени садржај, Бивши НАТО официр се извињава

  1. Анализа једностраног медијског покривања рата на Косову базираног на докторској дисертацији професора журналистике  на Вишој школи у Ослу, Руне Отосен-а (Rune Ottosen).
  2. Еспен Барт Еиде (Espen Barth Eide) је као НУПИ,  Norwegian Institute of International Affairs) истраживач био међу најкритичнијима према НАТО бомбардовању 1999 и ја ћу да цитирам његове тим поводом дате изјаве у медијима. Овде ћу да цитирам шта су он и Тор Танке Холм писали о Косову 1998 и 99 о мафија криминалитету.
  3. Ћел Магне Бондевик (Kjell Magne Bondevik) је као премијер  Норвешке био главно командујући  за започињање првог Норвешког рата после Другог светског рата, и ја желим да се ближе упознам са процесом одлучивања да бих добио свар, да ли су они стварно читали уговор из Рамбујеа (Rambouillet) пре него што је рат започео. Норвешка је ушла у рат. Да ли је сматрано да је прихватљиво да Југославија прихвати НАТО окупацију?
  4. Ближи увид у Рамбује-уговор, посебно онај у полсдњем делу Appendix B: Status of Multi-National Military Implementation Force (Статус Мултинационалних имплементираних снага) који поставља јако строге услове за НАТО операцију у Југославији.
  5. The UN, NATO, and International Law After Kosovo. (Уједињене Нације, НАТО и интернационално право на Косову после НАТО-а). Реномирани Human Rights Quarterly је фебруара 2000 публиковао једну критичну анализу о НАТО-овом процесу одлучивања да иде у рат без дозволе Уједињених нација.
  6. Може да буде актуелно цитирање из A perfect failure, NATOs war against Yugoslavia (Перфектне грешке, НАТО-ов рат противу Југослвије), које је публиковао на JSTOR (a not–for–profit service that helps scholars, researchers, and students discover, use, and build upon a wide range of content in a trusted digital archive of over one thousand academic journals and other scholarly content.) једном непрофитном сервису за помоћ школама, истраживачима и студентима за рад  и употребу на шириком и свеобухватном садржају електронских архива у преко хиљаду академских часописа и у другом школском материјалу.)
  7. Руска амбасада у Београду је спремна да помогне на прикупљању материјала од  стране Руских истраживача и официјелне Руске документе који дају Руску перспективу о томе шта се десило на Косову. То ће бити јако важна корекција норвешких медија.
  8. Доживљаји и моји утисци из мог времена у КФОР-у од јанура до јула месеца 2000. Овде бих да пишем како је то радити као радник на информисању и новинар и како се несвесно мењу твоја лична мишљења зато што представљаш једну организацију, а не себе самог.
  9. Време као новинар у региону конфликта пошто сам завршио са радом у КФОР. Описаћу и како сам доживео 16. фебруар 2001 када сам  присуствовао резултатима једне албанске бомбе у аутобусу испред Подујева која је убила 11 Срба, укључујући и дечака од 2 године. Не знам колико је актуелно цитирати из чланка које сам ја писао у то време, али имам много историја које сматрам да су интересантне. Као војник нисам имао никакво оперативно искуство, али као новинар сам био испред бацача бомби,  артиљерије и снајпера.  Танка је линија између глупости и херојства и понекад сам прелазио ову линију.
  10. Пећ 2005. Посета у два стана и једном плацу који су изгорели до темеља. Од 2001 сам познавао Сандру Поповић Надаждин и супруга Синишу којима сам ја био кум 2007. Сандра и фамилија су морали да побегну из Пећи 1999 и њен деда се још увек води као нестао. У Пећи сам разговарао са Албаницима који сада живе у њиховом стану.
  11. Реакције ранијих колега и резервних официра који ме нападају јер нисам школовани официр. Овде ћу да користим цитате Свеинунг Ларсен-а (Sveinung Larsen) и Јорген Фодстад-а (Jørgen Fodstad) који су своје коментаре поставили на моју фејсбук страницу.
  12. Ја не могу да тражим опроштај. Анонимне реакцијеСрпских националиста који ме шаљу претње
    • Врати се одакле си дошао норвешки мајмуне/ кретену!
    • Гони се одавде ништаријо!
    • Покупи се и врати се у своју Норвешку селендру из које си дошао!
    • или иди у Авганистан да браниш Норвешку са својим друговима и да часно умреш што пре то боље!
    • А да смо ми на твом месту не би ишли у страну земљу да помажемо етничко чишћење. Неко ко је признао да је помагао злочине, захтева поштовање – стварно јадно, теби је место у затвору са осталим злочинцима!
  13. Интервју са норвешким војницима који су имали за задатак да заштите Србе.
  14. Интервју са Србима који су морали да побегну са норвешке зоне одговорности.
  15. Оливер Ивановић, државни секретар за Косово је   способна особа са добрим прегледом повезаности између орагинозованог криминала и данашњег албанског руководства на Косову. Изјава је приступачна на ЈуТјуб
  16. Цитати из српске Беле књиге Албански тероризам и организовани криминал на Косову и Метохији. Један од примера из ове Беле књиге може да Бери Флетчер (Barry Fletcher), амерички полицајац и предствник за штампу за УН и полицију УНМИК Полиција са којим сам радио заједно у КФОР. Он је рекао између осталог и следеће: Кад год смо ухапсили неког вођу банде, он се увијао у албанску заставу и улице су биле преплављене демонстрантима. То није друштво нападнуто од стране организованог криминала, то је друштво засновано на криминалитету.
  17. Анализа расцветалог криминалитета на Косову као резултат нејасног статуса. Овде имам добре контакте са српским криминалцима који имају интересантне перспективе.
  18. Признавање Косова 2008. Шта је била основа за Норвешко признавање Косова? Шта су дуготрајне последице признавања Косова као државе?
  19. Промена праксе за српске избеглице. Пошто је Норвешка признала Косово, промењена је пракса за српске избеглице са Косова. Цитати атешеа за штампу Норвешког Министартства Спољних посолова и Министарства за правду. Српске избеглице нису послате на Косово него у Београд.
  20. Норвешка Народна Помоћ и Амнести интернешнал подржавају слање српских азиланата истовремено када подржавају кампању  подршке Mадини Саламовој која је живела под лажним идентитетом у Норвешкој. Имам цитате обеју организација где им постављам питање шта мисле о норвешкој моралној одговорности за етничко чишћење Срба и других не Албанаца са Косова.
  21. Завршна реч. Либија. Не изгледа да су западни политичари нешто научили. Ушли смо у рат без јасног циља. Цивили умиру. Еспен Барт Еиде је упозорио противу западног мешања у Либију, али је касније променио курс.
  22. Референце са  везама на интернет страницама које се могу наћи ”online”.
  23. Индекс

ванредно стање