Witness needed, Jovan Lukić, where are you? Потребан нам је сведок. Јоване Лукићу, где се налазите?

Јован Лукић Према Танјугу и Фонду за хуманитарно право ("центар" у даљем тексту), Јована Лукића је задржала група наоружаних Албанаца док је возио близу Ораховца. Танјуг извештава да је Лукић задржан 19. јула, када и Веселин Лазетић, али центар спомиње да је само Лукић задржан и то 17. јула. Лукић је центру изјавио да је држан у Малишеву са групом затвореника, укључујући Срђана и Срећка Витошевића, са Ромом под именом Азем са женом и ћерком, човеком по имену Душко из Ораховца, Томом и његовим сином, двојицом лекара из Ораховца, доктором из Велике Хоче. Мушкарци су, каже он, одвожени у малом комбију у малим групама и комби се враћао празан. Лукић је на крају убачен у комби с још неким људима, везаних руку, и одвезени су у шуму. Међутим, некако је ослободио руке и после гушања са једним од наоружаних Албанаца успео је да побегне. Центру је рекао да не зна шта се десило са другим заточеницима ...

Јован Лукић – Према Танјугу и Фонду за хуманитарно право (“центар” у даљем тексту), Јована Лукића је задржала група наоружаних Албанаца док је возио близу Ораховца. Танјуг извештава да је Лукић задржан 19. јула, када и Веселин Лазетић, али центар спомиње да је само Лукић задржан и то 17. јула. Лукић је центру изјавио да је држан у Малишеву са групом затвореника, укључујући Срђана и Срећка Витошевића, са Ромом под именом Азем са женом и ћерком, човеком по имену Душко из Ораховца, Томом и његовим сином, двојицом лекара из Ораховца, доктором из Велике Хоче. Мушкарци су, каже он, одвожени у малом комбију у малим групама и комби се враћао празан. Лукић је на крају убачен у комби с још неким људима, везаних руку, и одвезени су у шуму. Међутим, некако је ослободио руке и после гушања са једним од наоружаних Албанаца успео је да побегне. Центру је рекао да не зна шта се десило са другим заточеницима …

In English below. Ових дана много времена проводим поредећи листе људи који су убијени, киднаповани или су нестали на Косову. Јован Лукић је важан сведок да су многи људи мучени и убијени у Главном штабу ОВК у Малишеву, зато бих сада желео да разговарам с њим и добијем изјаву очевица.

Раније сам написао чланак “Жртве Косовског рата“, за сада само на енглеском, а овде дајем анализу рада Јозефа Мартинсена, који ради на документовању српских злочина. Међутим, оно што Мартинсен назива документацијом је ближе фалсификовању историје и приказу само једне стране приче. Његова прва грешка је што праави оштру разлику између цивилних и нецивилних жртава. Он не жели да укључи убиства припадника МУП-а, иако је у било којој земљи убиство полицајца најозбиљнији злочин који можете починити. Према томе, све жртве морају да буду укључене.

Мартенсенова друга велика грешка је што тврди да пружа “скоро комплетан списак цивилних жртава”. Ова изјава једноставно није истинита, па ових дана ја унакрсно проверавам његове листе са бројем мртвих људи са листи “Косовска хронологија” (Kosovo Chronology) и “Косово – списак цивила убијених највероватније 1998 од OVK” (Kosovo – list of Civilians murdered presumably by KLA in 1998).

Многи Срби имају неповољну слику о Наташи Кандић и Фонду за хуманитарно право (ФХП), али они имају најбољу доступну базу података за жртве рата на Косову, чак и ако у њу није укључен званичан број киднапованих и несталих особа на Косову. На горе наведеним листама је око 540 имена, огромна већина одговара бази података ФХП.

До сада сам сакупио око 50 страница имена и прича шта се десило с тим људима. Јасно ми је да су злочини почињени од Албанаца над Албанцима и не-Албанцима масовно прикривани у западним медијима. Надам се да ћу урадити нешто у вези тога, али ми је потребно више података о неколико случајева за које не могу наћи довољно информација у бази података ФХП.

Војко и Иван Бакрач Војко и Иван Бакрач, два етничка Србина избеглице из Хрватске, и још двојица етничких Срба су 29. јуна скинути са аутобуса на путу Призрен -Штимље од стране етничких Албанаца. Војко и Иван Бакрач су били на путу ка седишту УНХЦР у Приштини, јер су били примљени у амерички програм пресељења за Србе избеглице с Косова. Према Фонду за хуманитарно право, они су пуштени 8. или 9. јула заједно са још два друга Србина непознатог идентитета који још увек нису убројани ...

Војко и Иван Бакрач , два етничка Србина избеглице из Хрватске, и још двојица етничких Срба су 29. јуна скинути са аутобуса на путу Призрен -Штимље од стране етничких Албанаца. Војко и Иван Бакрач су били на путу ка седишту УНХЦР у Приштини, јер су били примљени у амерички програм пресељења за Србе избеглице с Косова. Према Фонду за хуманитарно право, они су пуштени 8. или 9. јула заједно са још два друга Србина непознатог идентитета који још увек нису убројани …

Поред Јована Лукића, такође је потребно да разговарам са Војком и Иваном Бакрачем, кључним сведоцима злочина почињених у логору ЛапушникAжурирање: Ја сам сада направио контакт са Ивана Бакрача

Једном, ако добијем одговарајуће финансирање, ту су и многе друге приче које чекају да буду испричане, на пример о масакрима у Гњилану, Ораховцу, Глођанима, Клечки и Радоњићком језеру. И многе Србе боли што не знају шта се десило у масакру у пећком бару “Панда” децембра 1998. 

Волео бих да ускоро објавим ових 50 страна, али се надам да оне могу бити почетак већег пројекта у којем се свакој жртви рата на Косову може одати одговарајуће поштовање. Али за сада, ако неко зна где бих могао наћи Јована Лукића, Војка и Ивана Бакрача или неког другог кључног сведока, замолићу га да ме позове на +381 628 406 604 (бићу на ромингу од 8. до ЈоЈ12. маја) или да пошаље мејл на kristian.kahrs@gmail.com.

И замолићу вас да овај чланак ширите по мрежама.

Хвала Милан Јездић најлепше за одличан превод!

Witness needed, Jovan Lukić, where are you?

Click on the picture to go to this page in Google books.

Click on the picture to go to this page in Google books.

These days I’m spending long days comparing lists of people that were killed, kidnapped and disappeared in Kosovo. Jovan Lukic was an important witness for many people who were tortured and killed in the UÇK HQ in Mališevo, and now I would like to talk to him to get his eyewitness testimony.

Previously, I have written the article Victims of the Kosovo war, only in English for now, and here I make an analysis of the work of Josef Martinsen, who has been working on documenting Serbian crimes. However, what Martinsen calls documentation is closer to a falsification of history where he is only showing one side of the story. His first error is that he is separating sharply between civilian and non-civilian victims. He does not want to include murder on MUP officers, but in any country the murder of a police officer is the most serious crime you can do. So, all victims must be included.

Martinsen’s second major mistake is that he claims to represent “close to a complete record of civilian victims.”  This statement is simply not true, and these days, I am crosschecking his lists against the the number of dead people from the lists  Kosovo Chronology and  Kosovo – list of Civilians murdered presumably by KLA in 1998.

Many Serbs have an unfavorable image of Nataša Kandić and the Humanitarian Law Center (HLC), but they have the best database available for victims of the Kosovo war, even if they do not include official numbers for kidnapped and missing people in Kosovo. On the lists mentioned above, there are about 540 names, and the vast majority of these correspond with the database of the HLC.

Until now, I have about 50 pages of names and individual stories of what happened to them. It is clear to me that crimes committed by Albanians against Albanians and non-Albanians have been massively underreported in Western media. I hope to do something about that, but then I also need more information on the few cases where I cannot find sufficient information on the HLC database.

Click on the picture to go to this page in Google books.

Click on the picture to go to this page in Google books.

In addition to Jovan Lukić, I would also like to talk to Vojko and Ivan Bakrac who where key witnesses for crimes committed in the Lapušnik prison camp. Update: I am now in touch with Ivan Bakrac.

In time, if I can get the proper funding, there are many stories that are waiting to be told, stories about the massacres in for instants Gnjilane, Orahovac, Glodjane, Klećka and Lake Radonjić. And many Serbs are hurting because they do not know what happened to the six kids in the Panda bar massacre in Peć in December 1998.

In a short time, I would like to publish these 50 pages, but I hope this can be the start of a bigger project where each victim of the Kosovo war, Serbian, Albanian and others can be paid the proper respect.

But for now, if anyone know where I could get hold of Jovan Lukić, Vojko and Ivan Bakrac or other key witnesses, please call me on +381 628 406 604 (I’ll be on roaming from May 8-12) or send an email to kristian.kahrs@gmail.com.

Please share this article in your networks.