English below. Овај је чланак први пут објављен 25. августа 2019., а наслов је измијењен 27. децембра како би се избегли неспоразуми о хрватском народу. Иако је тачно да се Хрватска никада није званично оградила од своје фашистичке прошлости и усташког режима из Другог светског рата, већина Хрвата се не држи тоталитарних идеја ових ратних злочинаца.
Ове недеље сам се вратио из Хрватске после неуспелог покушај да присуствујем квалификационој фудбалској утакмици за Лигу шампиона УЕФА, између мог вољеног Росенборга и Динама из Загреба. Нисам успео да стигнем на стадион Максимир јер је хрватска полиција донела политичку одлуку да ми тамо забрани приступ.
Циљ пута у Загреб је био подршка мом тиму Росенборгу, да се пласира у Лигу Шампиона. Но, пошто је Индекс умешао у све политику, био сам принуђен да користим све могуће јавне медије и канале да бих се заштитио.
Погледајте мој видео-запис снимљен испред максимирског стадиона у Загребу, где сам Хрватску прогласио државом усташа.
Касније ћу се вратити на моја лична непријатна искуства у сусрету са хрватском државом, а најпре ћу вам дати општу слику ове државе. За разлику од Немачке, Хрватска се никада није суочила са својом нацистичком прошлошћу, а реторика нацистичке марионете Независне државе Хрватске (НДХ) данас је евидентна, као што је била видљива и у рату против Југославије од 1991. до 95.
Етничко чишћење Срба у акцији Олуја почело је 4. августа 1995. То никада не смемо заборавити. Хрватима су помагали НАТО и западне обавештајне службе, осим америчких званичника који су играли врло прљаву игру. Јавност не зна много о историјској позадини рата деведесетих.
Усташки фашистички режим био је у савезу с немачким нацистима, а у Титово време није било признања и кажњавања тих страшних злочина. Књига о злочинима у Јасеновцу с др Гидеоном Греифом (Dr Gideon Greif) као главним сарадником је мало скупа, али је веома важна књига која подсећа да колективна свест света несме никада да заборави усташке злочине. Јасеновац, Аушвиц са Балкана, написан је на српском и енглеском језику, а књига је веома добро урађена, са одличним илустрацијама, преко 700 страница, у А3 формату, тешка шест килограма.
Хрватска жели да изгледа као модерна, демократска европска нација, али они се нису суочили и обрачунали са нацистичким злочинима и тешким злочинима у Јасеновцу.
У Србији ову књигу можете купити у књижари Соларис, која се налази у центру Спенса у Новом Саду, за 13 200 динара, или 112 евра. Могу да је шаљу унутар Србије, али не у иностранство. Сви који желе чврсту документацију о фашистичким хрватским злочинима требало би да имају ову књигу у својој кући.
У уторак, 27. августа у 13.00, др Гидеон Греиф биће присутан у Галерији Матице српске у Новом Саду. Бићу тамо да добијем потписан примерак књиге.
Хрватска жели да се представи као земља модерног и толерантног народа, али све је теже бити Србин или не-Хрват тамо. Сада смо сви сведоци бруталних напада на Србе, само зато што су навијали за фудбалски клуб ”Црвена звезда”. Хрвати су у Србији потпуно безбедни, али у Хрватској је све више насиља и претњи насиљем. Хрватска држава не чини ништа да спречи ову етничку тензију.
Пре мог доласка у Загреб, 21.августа, интернетски дневни лист Index.hr је писао о мени с освртом на многе теме о којима сам писао у друштвеним медијима. Када Индекс има преко 900 хиљада људи који их прате на Facebook-у, то је значило да је мој долазак у Загреб био добро најављен.
У Загребу ме нико није сачекао, нико није озбиљно схватио моју сигурност. Тада сам контактирао новинара Индекса Дејана Ловрића. Како нисам имао заштиту од хрватске полиције или хрватске државе, најбоље што сам могао да учиним за своју безбедност био је да уђем право у лављу чељуст и направим контакт са најтврђим навијачима загребачког Динама из Бад Блуе Боиса (Bad Blue Boys, БББ).
Због тога сам контактирао извршног директора Росенборга, Тове Мо Дирхауг (Tove Moe Dyrhaug) како би хрватска полиција била обавијештена о мом доласку. Надао сам се да ће ми пружити полицијску заштиту јер сам примио непријатне коментаре од хрватских навијача. Росенборг је покренуо то питање на састанку обезбеђења са Динамом Загреб у 1030, и они су знали аутобуску компанију којом сам ишао и да ћу стићи у 13:00.
У почетку су БББ планирали да ме ухвате и обоје у плаво, и зато је мој долазак требало да буде што јавнији. Ловрић је написао још један чланак. Да сам обичан присталица Србије, био бих жестоко претучен. Али пошто сам најавио долазак у свим доступним медијима, био сам сигурнији него што бих био без јавности.
На максимирском стадиону сам купио Динамов дрес, због чега сам био критикован. Један пријатељ са Фејсбука назвао ме је издајником, и да би било боље да ме претуку, него да обучем Динамов дрес. Молим за право да се разликујем! Без обзира на то шта носим, у мом срцу има места само за један тим, ”Росенборг”, иако сам веома велики симпатизер српских тимова попут ”Партизана” и ”Црвене звезде”.
Надао сам се пријатељском такмичењу у коме бих могао да подржим свој вољени Розенборг, а мој клуб је учинио све што је могао да ме уведе на стадион. Међутим, хрватска држава је донела политичку одлуку да ми забрани приступ стадиону, јер им је било непријатно подсећање на грозне злочине у Јасеновцу и другим местима.
У Загребу је било само 20 присталица Росенборга, и ако су били забринути за моју сигурност или ако су желели да избегну инциденте и насиље над мном, одредили би неколико полицајаца који би ме заштитили и пустили на стадион. Али уместо да заштите гостујуће навијаче, загребачка полиција је одиграла прљаву политичку игру.
Али у реду, ако то желе, добра је прилика да се свет обавести да држава Хрватска није модерна, демократска нација, пријатељски расположена према туристима, како би желели да се представе. Наравно да се ова карактеризација не односи на све Хрвате, већ само на актуелну хрватску државу и оне који подржавају фашистичку баштину усташа.
This article was first published Aug. 25, 2019, and the headline was changed on Dec. 27 to avoid misunderstandings about the Croatian people. While it is true that Croatia never settled with their fascist past with the Ustaša regime during WWII, most Croatians do not adhere to totalitarian ideas of these war criminals.
This week, I came back from Croatia after trying to attend a football game between my beloved Rosenborg and Dinamo Zagreb to qualify for the UEFA Champions League. I never made it into the Maksimir stadion because the Croatian police made a political decision to ban me.
My goal of the trip to Zagreb was to support my team Rosenborg, to qualify for the Champions League. But as the newspaper Index wrote a political story, I was forced to use all possible public media and channels to protect myself.
See my video I made outside Maksimir stadion in Zagreb, with English subtitles, where I declared Croatia to be the country of Ustaša.
I will get back my personal unpleasant experiences with the Croatian state, but let me first give you the general picture. Unlike Germany, Croatia has never settled with its Nazi past, and the rhetoric from the Nazi puppet Independent State of Croatia is evident today, as it was evident in the war against Yugoslavia from 1991-95.
The ethnic cleansing of Serbs in Operation Storm started on Aug. 4, 1995. We must never forget this. The Croatians were assisted by NATO and Western Intelligence in addition to US officials who played a very dirty game. People do not know much about the historical background of the war in the 1990ies.
The Ustaša fascist regime was allied with the German Nazis, and with Tito, there was no recognition of the heinous crimes. The book about the Jasenovac crimes with Dr. Gideon Greif as the main contributor is a bit expensive, but it is a very important book for the collective consciousness of the world never to forget the Ustaša crimes. Jasenovac, Auschwitz of the Balkans is written in both Serbian and English, and the book is very well done, with excellent illustrations, over 700 pages, in A3 format, weighing six kilograms.
Croatia wants to appear like a modern, democratic European nation, but they have not settled with the Nazi crimes and the heinous crimes in Jasenovac.
In Serbia, you can buy this book in the Solaris book shop, located in the Spenc center in Novi Sad for 13200 dinars, 112 Euros. They can send within Serbia, but not internationally. Everyone who wants solid documentation of the fascist Croatian crimes should have this book in their home.
On Tuesday, Aug. 27 at 1300, Dr. Gideon Greif will be present in Тhe Gallery of Matica srpska in Novi Sad. I will be there to get a signed copy of the book.
Croatia wants to portray themselves as a modern and tolerant nation, but it is increasingly difficult to be Serbian or non-Croatian there. Now we’ve seen brutal attacks against Serbs, just because they have been cheering for the football club Red Star. Croatians are completely safe in Serbia, but there is more and more violence and threats of violence against Serbs in Croatia. The Croatian state does nothing to prevent this ethnic tension.
Before my arrival in Zagreb on Aug. 21, the online newspaper Index.hr had written about me with links to a lot of the things I have written in social media. When Index has over 900k people who follow them on Facebook, this meant that my arrival in Zagreb was well announced.
Therefore I contacted the excellent Rosenborg leader Tove Moe Dyrhaug so that Croatian police would be informed about my arrival. I was hoping that they would provide me police protection because I received unpleasant comments from Croatian football fans. Rosenborg raised the issue in the security meeting with Dinamo Zagreb at 1030, and they knew the bus company and that I would arrive at 1300.
In Zagreb, there was no one to meet me, no one who took my safety seriously. I then contacted Index journalist Dejan Lovrić. Since I had no protection from the Croatian police or the Croatian state, the best thing I could do for my safety was to go right into the lion’s den to make relations with the most hardcore supporters of Dinamo Zagreb from the Bad Blue Boys.
Originally, the Bad Blue Boys had planned to catch me and paint me blue, and therefore I needed my arrival to be as public as possible. Lovrić wrote another article. If I had been an ordinary Serbian supporter, I would have been severely beaten. But since I announced my arrival in all available media, I was safer than I would have been without publicity.
On the Maksimir stadion I bought a Dinamo jersey, something I have been criticized for. One Facebook friend suggested that I was a traitor and that it would be better to be beaten than to wear a Dinamo jersey. I beg to differ. No matter what I am wearing, there is only place for one team in my heart, Rosenborg, although I am very sympathetic to Serbian teams like Partizan and Red Star.
I was hoping for a friendly competition where I could support my beloved Rosenborg, and my club did what they could to get me into the stadion. However, the Croatian state made a political decision to ban me from the stadion because it was unpleasant to be reminded of the heinous crimes in Jasenovac and other places.
There were only 20 Rosenborg supporters in Zagreb, and if they were concerned about my safety or if they wanted to avoid incidents or violence against me, they would assign a couple of police officers to protect me and let me into the stadion. But rather than to protect visiting fans, the Zagreb police played a dirty political game.
But OK, if they want it like that, it is a good opportunity to inform the world that the state of Croatia is not the modern, democratic nation, friendly to tourists, etc., as they would like to appear. Of course this characterization does not apply to all Croatians, but the Croatian state and those who support the fascist heritage of Ustaša.