English below. Норвешка служба за бригу о деци, познатија као Барневернет, постала је део српског речника као псовка. То је тачан опис. Барневернет је зло стављено у систем.
Два близанца од 14 година само желе да живе са оцем у Арендалу, јужна Норвешка. Они су побегли код свог тате Драгана Милошевића из Ниша, али сада су деце код Барневернет.
12. априла сам доставио извештај полицији у Норвешкој против Барневернет у Алти, северна Норвешка, као и против мајке Мартина и Матијаса због занемаривања и грубог злостављања деце.
Доњи део је превела Милена Стојковић. Хвала најлепше!
Све док се нисам укључио у овај случај, сматрао сам да служба за заштиту деце Барневерн, као институција, у великој мери функционише добро, те да се само у појединачним случајевима деси по нека грешка. Када су у негативној конотацији дискутовани случајеви који су надлежност ове службе, ја сам као новинар често негирао негативне коментаре. Али након овог случаја не могу да дођем до било каквог другог закључка него да је служба за заштиту деце Барневерн зло стављено у систем. За мене је овај случај промена парадигме.
У понедељак 8. и уторак 9. априла, у Арендалу је спроведена полицијска акција потраге за четрнаестогодишњацима Мартином и Матијасом Милошевић и њиховим оцем Драганом Милошевићем. Драган је ухапшен и провео је два дана притвора у изолацији, док су полиција и Барневернет наставили потрагу за дечацима који су се били сакрили, али су нађени на крају. Уторак увече у 22.15 сати је Драган пуштен на слободу.
Мајка деце је живела у Арендалу неко време после разлаза са оцем, а онда се преселила у Алту. Деца уопште не желе да живе у Алти (Финмарк) или код мајке. Мајка се договрила са Барневернет да смести Мартина и Матијаса у специјализовану установу у Трондхејму, где су и остали до 27. марта.
У видео снимцима који су направљени 2. априла, видимо да су деца врло радосна доласком возом у Арендал, и видимо их како уживају у сунчању. Поред тога, видимо и да су бољи гимнастичари од већине. Не знам пуно оних који могу да направе такав салто уназад.
Мартин и Матијас у возу за Арендал 01
Мартин и Матијас у возу за Арендал 02
Mартин и Матијас се сунчају
Мартин и Матијас салто уназад 01
Мартин и Матијас салто уназад 02
Полиција каже да су деца у добро, али с обзиром на њихово претходно искуство са полицијом и Барневернет, то нису информације у које можемо да се поуздамо. Испод, као што можете прочитати у наставку, полиција је помогла присилно премештање једног од близанаца. Мартин је одбио да уђе у авион и побегао на писту у Трондхаим аеродрому у августу. Капетан је тада одбио да прихвати Мартина. Присилна операција није успела.
28. марта ме је телефоном контактирала полиција из Трондхејма. Дечаци су побегли из установе јер је њихова мајка желела да их присилно пресели у Алту. Полиција је желела да зна да ли ја знам где су деца. Рекао сам како јесте, да је посао полиције да пронађе децу, а не мој, и да не сматрам да је мој посао да асистирам полицији у истрази везаној за овај случај. Полиција мора имати поверење становништва да би очувала ауторитет и била ефикасна. Рекао сам и да је однос поверења између мене и полиције/Барневернет прекинут.
Сада сам управо разговарао са полицијским оперативним центром у Арендалу и упозорио полицију да престане са злостављањем деце у виду помоћи Барневернету у присили дечака да се преселе у Алту. Охрабрујем медије да прате овај случај како би осигурали да држава није укључена у злостављање деце.
22. јануара у 20 сати су Мартин и Матијас дошли аутобусом у Klæbu, јужно од Трондхејма. Ту их је примила моја мајка Marie Kahrs, госпођа од 79 година. Дечаци су на своју иницијативу одлучили да побегну из установе Хавро у Byneset-у ван Трондхејма. Мартин и Матијас су напунили 14 година 11. марта, и не желе ништа друго него да живе заједно са татом Драганом Милошевићем.
Као норвешки држављанин, који живи у Београду, покушао сам да дам добре савете и подршку својој мајци колико год сам то могао. Мој став је био да није потребно да моја мајка контактира било кога другог осим Драгановог адвоката Фархада Шариатија. Драган је безуспешно покушавао да назове адвоката Шхариатија телефоном након што су дечаци дошли код моје мајке. Затим је послао СМС. Моја мајка која није желела да учини нешто погрешно, поззвала је оперативни центар у полицијском округу Trøndelag око 22:30 да обавести да су дечаци на сигурном, да су добро и да су за вечеру имали пржена јаја и какао, те да се спремају да легну.
Моја мајка је очекивала мирну ноћ, али је у 00:30 буди позив од стране полиције.
И поред ноћи без пуно сна, следи пријатан доручак са два хармонична дечака који су пресретни јер су, како они то мисле, на безбедном. Мартиново и Матијасово расположење се у потпуности мења када виде полицијски аутомобил у мирној улици Brynjevegen у Klæbu. Дечаци су ужаснути и дрхте од страха и беже у купатило на другом спрату, где се закључавају.
Моја мајка се, на прагу куће, аргументује са два запослена из Барневернета који су дошли са два униформисана полицајца. Она их не пушта у кућу и каже да су Мартин и Матијас њени гости. Представник Барневернета долази касније и показује разумевање за тешку ситуацију, али моја мајка их само упућује на адвоката Шариатија.
Након тога ја позивам оперативни центар у Трондхејму и тражим да они не предузимају никакве друге мере пре него што ступе у контакт са адвокатом Шариатијем. Мислио сам да сам био веома јасан. Мојој мајци долази у посету блиска пријатељица. Стиче се утисак да се ситуација смирује, а дечаци седе са мојом мајком и њеном пријатељицом и разговарају о будућности, на пример о томе како ће довести школске обавезе у ред, јер су тренутно у тоталном хаосу због стреса изазваног од стране Барневернета у Алти.
23. фебруара у 13 часова зовем мајку, само да чујем како је, а она ме обавештава да су јој у кућу дошла четири полицајца заједно са двојицом службеника Барневернета, иста два која су долазила раније ујутро. Рекао сам мајци да мора да избаци те уљезе из своје куће. Ни полиција ни Барневернет не желе да разговарају са мном. Нису контактирали адвоката Шаријатија, али су дошли да присилом преузму дечаке. Зовем Шаријатија који одмах позива моју мајку. Деца одбијају да добровољно пођу са полицијом, те службеници полиције носе Мартина и Матијаса до кола.
Драган је мој добар пријатељ већ много година. Дошао је у Норвешку на размјену у Интернационални центар Халд 2003. године. Lena Maria Sjøstedt долази у посету из Тромса и њих двоје се заљубљују. Добили су Мартина и Матијаса, венчали се у Нишу. Ја сам био гост на венчању. Пар се затим настанио у Арендалу.
Две године касније добили су сина Аксела Богумила, али брак је кренуо наопако и развели су се 2009. године. Лена је живела у Арендалу до децембра 2014. године, и сарађивали су и договарали се коректно око поделе обавеза и времена проведеног са децом. Онда је Лена одлучила да се пресели у Карашок са све троје деце. Ту се удала за Дан Рогера Гуторма. Дечаци су касније рекли тати и другима да их је очух избацивао напоље на минус 20 степени, без ципела, да су били свакодневно злостављани вербално и да је очух био неподношљив.
Очух је више пута избацио дечаке вани без одеће. Полиција је позивана због породичног насиља, а Лена се одлучила за развод у марту 2017. године. Лена се потом преселила у Алту у јуну / јулу 2017. године.
Лена више није поштовала договор о подели времена са децом и Драган је морао да сноси све трошкове сам да би могао да их види. Мартин и Матијас нису добро подносили ситуацију, сметала им је мајчина манипулација, а недостајали су им и Арендал и отац Драган. После летњег распуста 2017. године у Арендалу, нису хтели да се врате у Алту, али их је Драган послао назад. Близанци су стално бежали из мајчине куће. Испробано је решење са хранитељством, које није функционисало, и Лена више није могла да задржи дечаке у Алти. Зато је добила одлуку Барневернета у Алти да дечаци треба да буду смештени у установу Хавро у Трондхејму.
На Велики петак прошле године, био сам на ходочашћу у Трондхејму са мајком и братом. Нисам препознао Лену, али ми се она обратила и представила се као бивша супруга Драгана Милошевића. У том моменту је била у Трондхејму да посети близанце, а сви трошкови пута су били плаћени од стране Барневернета у Алти. Сликали смо се и све је било у најлепшем реду, мислила је Лена. Постали смо пријатељи на Фејсбуку и разменили смо бројеве телефона.
Ипак, није ми било јасно зашто дечаци живе у Трондхејму, па сам у повратку кући, назвао Драгана с којим нисам разговарао неколико година. У разговору са Драганом сам схватио целу причу.
У августу је било стварно драматично када је Барневернет у Алти покушао да присилно раздвоји близанце. Након драматичне потраге и хватања, Мартин је одведен у Værnes, аеродром у Трондхеијму, нешто о чему Шаријати пише у свом допису Апелационом суду Хологаланд.
Ништа овако раније нисам чуо, како је Мартин бежао и трчао од полиције на писти.
Такође сам био сведок Скајпе разговора који је Драган имао са дечацима после овог инцидента, и који сам снимио телефоном. Они су били престрављени, збуњени и трауматизовани овом акцијом Барневернета у Алти. Дечаке је тешко разумети јер су веома трауматизирани, и болно их је слушати.
Службеница Барневернета у Алти, Kristin Strømsnes, је споменута у допису Апелационом суду. Strømsnes доживљавам као изузетно бруталну особу, ако је веровати причи дечака, а не видим разлога да им не верујем. То што је чудно је да ми се Strømsnes на Фејсбуку чини као солидна и позитивна особа, са радним искуством из норвешке Безбедни Информативна Агенција, ПСТ-а. Али какве везе постоје између Кристин Стромснес и Лене? Овдје је много материјала који би новинари требало детаљније да истраже.
2. јануара је од стране Суда у Хологаланду донесена је пресуда на 14 страница, пресуда на коју је адвокат Шаријати поднео жалбу Врховном суду, али је жалба одбијена. Дубоко сам згрожен пресудом којом се оцу онемогућава живот са децом, па чак и посета деци. Пример из пресуде: „Мартин Sjøstedt и Матијас Sjøstedt ће се до 30. јануара 2021. састајати с Драганом Милошевићм свака три месеца по четири сата. Сусрет/дружење се одвија под надзором, у складу са параграфом 43а Правилника о дружењу уз надзор, Закона о заштити деце.
Поред тога, донесена је и пресуда да Драган плати трошкове судског поступка, огромне трошкове које човек који ради у струци са ниским приходима, чисти у хотелу, тешко може да плати.
Моја мајка и брат су прошлог лета посетили Драгана у Арендалу и могу рећи да је све било чисто и у најбољем стању и да деци ништа не би недостајало код оца. Моја мајка, брат Јан Дитмар и ја смо потпуно сигурни да је Драган веома добар и брижан отац својој деци.
У јануару сам добио и два видео записа Мартина и Матијаса. Болно је гледати очај дечака који само желе да живе са својим оцем. Овде стручњаци, Барневерн и правосуђе имају велику одговорност за врло тешку животну ситуацију близанаца који стално беже из установе у којој бораве и из школе. Ово није ништа друго него злостављање деце. Мартин и Матијас су неколико пута покушали да побегну из Трондхејма код тате Драгана у Арендал, али обично стигну само до трећина пута, јер немају новца за карте, а онда их полиција враћа у Трондхејм.
Дана 14. фебруара Драган је добио своја четири сата са дечацима, а ја морам рећи да сам тотално шокиран на који начин Барневерн у Алти користи своје ресурсе. Уместо да дечаци буду сами са својим оцем, Барневерн шаље двоје људи да посматрају овај сусрет, плата, путни и остали трошкови плаћени од стране пореских обвезника. Мајка такође има плаћене трошкове боравка и путовања од стране државе, док Драган мора сам да покрије све трошкове. Вишеструки милиони круна се користе за службенике при Барневернету, а све је могло бити решено само да је дечацима било допуштено да живе у Арендалу. Алта и онако није алтернатива, и дечаци не желе више никада да живе тамо.
Драган је, наравно, 100% спреман да разговара са вама, и можете га назвати на +4740317058, али пошто имам више искуства кроз дуги живот у медијима, радо ћу се ангажовати ако су вам потребне додатне информације. Драган тренутно нема приступ телефону јер га је полиција запленила. Међутим, он има Viber на свом рачунару са својим бројем телефона.
Ускоро, др Јована Стојковић и ја ћемо организовати трибину о Барневерет-ом у Београду, где ћемо упозорити Србију да не следи Норвешку у томе. Тамо ћемо говорити о ужасној причи у коју смо се ја и моја породица укључили.
Др Јована је психијатар, патриотска мајка троје деце која се бори против глобализма, НАТО-а, ЕУ и принудне вакцинације – за хришћанску веру и за Косово и Метохију као интегрални део Србије. Многи се надају да ће Јована постати важан лидер у Србији, можда председник, и молим се да Бог искористи Јовану на снажан начин.
The Norwegian Child Welfare Services, also known as Barnevernet, has become a part of the Serbian vocabulary as cursing. That’s the exact description. Barnevernet is systematic evil.
Two twins 14 years old just want to live with their father in Arendal, southern Norway. They escaped from a Barneverne institution in Trondheim, and they have been with their father Dragan Milošević from Nis, residing in Arendal, but now they are children in the custody of Barnevernet.
Today I officially pressed charges with the police in Norway against Barnevernet in Alta, north of Norway, and the mother of the twins for neglecting and grossly abusing children. When it comes to Barnevernet, I rejected to write about many cases as a journalist.
Before I got involved in this case, I thought that Barnevernet, as an institution, functioned mostly for the good, but that in individual cases it mistakes could happen. But after this case, I must conclude that Barnevernet and the Norwegian court system, are totally rotten. For me, this is a case was a paradigm shift.
On Monday 8 and Tuesday, April 9, Arendal is in the process of a police operation in which the police found Martin and Mattias Milošević, and their father Dragan Milosevic was taken into custody in police detention. In the evening on Tuesday, Dragan was released after two days in detention and children at the police / Barnevernet.
In the videos below that were filmed on April 2, we see that children are very excited when they arrive by train to Arendal, and we see that they enjoy the southern sun. In addition, they are more athletic than most people. I know very few of those who can take a backflip from just standing still on the ground:
Martin and Mattias on the train for Arendal 01
Martin and Mattias on the train for Arendal 02
Martin and Mattias sunbathing
Martin and Mattias backflip 01
Martin and Mattias backflip 02
Police say children are in good health, but given their previous experience with the police and Barnevernet, this is not information that can be trusted. In August, the police helped Barnevernet by forcefully moving one of the twins from Trondheim to Alta. Martin refused to board the plane and escaped the runway at Trondheim Airport. The captain then refused to bring Martin. The operation using police force failed.
More importantly, the Norwegian state, Barnevernet and the police were then guilty of child abuse, inflicting terrible trauma for the twins.
On Wednesday morning at 0115, I spoke to the Arendal Police Operations Center, and I warned the police that they should not be involved in child abuse.
Soon Dr. Jovana Stojkovic and I will organize a forum about this in Belgrade, where we will warn Serbia to follow Norway’s example. Here we will be talking about the terrible story that I and my family have been involved in.
Dr. Jovana is a psychiatrist, the patriotic mother of three children who is fighting against globalism, NATO, the EU and forced vaccinations – for the Christian faith and for Kosovo and Metohija as an integral part of Serbia. Many hope that Jovana will become an important leader in Serbia, perhaps the president, and I pray that God will use Jovana in a powerful way.