English below. Хвала најлепше SRBfbreporter за превод. Група Срба са српским пријатељима Норвежанима направила прави подвиг! Још једна победа истине о Србима!
Kristian Kahrs:
Драго ми је да вас обавестим да смо освојили потпуну победу над хрватским историјским ревизионистима, када је реч о југословенским партизанима у норвешким логорима. У прилогу је протестно писмо Савеза српских удружења у Норвешкој на чијем је челу Борис Максимовић. Изложба „Захвалност народа Норвешке“ је претходно била постављена у Норвешкој, а сада Хрватица Горана Огњеновић планира да је постави на Универзитету у Ослу.
Много добрих Норвежана и Срба у Норвешкој су били у ово укључени, и Френк Алм Хауген ме о овоме обавестио. Када ми је Френк писао 24. јануара, одмах сам контактирао Универзитет у Ослу, Зорицу Митић, српског доктора у Норвешкој и Кнута Фловика Торесена, норвешког официра, аутора и историчара. Кнут је стручњак за историју југословенских ратних заробљеника у Норвешкој, и веома је цењен. Он такође зна људи у Савезом српских удружења у Норвешкој и они су универзитету упутили ово протестно писмо. Поред заједничког протестног писма, Франк и Кнут су написали и своја лична протестна писма и упутили их универзитету. Такође сам имао блиске контакте са амбасадом Србије у Ослу који су такође ступили у контакт са универзитетом.
Најпре, Огњеновић је ангажовала амбасаде БиХ и Хрватске, као званичне партнере у програму, без помињања Срба или Србије уопште. Ово је веома чудно када се зна да су 89% југословенских заробљеника у Норвешкој током Другог светског рата били Срби. Огњеновић је такође написала текст у коме хвали пријатељство између Норвешке, БиХ и Хрватске, поново без помињања Србије или Срба. Међутим, 25. јануара универзитет је променио текст и уклонио ове из програма две амбасаде, заједно са текстом кога је Огњеновић написала.
Данас ме је позвала Марина Тофитнг, директор за комуникације на Универзитету у Ослу, и обавестила ме да је изложба одложена за новембар. Овде је превод онога што пише на њиховим страницама: “Изложба ‘Захвалност народа Норвешке’ се одлаже за новембар 2013. Универзитет жели у вези ове теме да вас позиове на семинар са академском дебатом. Да би постигли добар академски програм, одлучили смо да одложимо отварање изложбе.”
Они су такође уклонили име Горане Огњеновић из програма, и веома сам задовољан што универзитет није желео да угрози свој академски кредибилитет тиме што ће стати иза ове изложбе. Такође је охрабрујуће сазнање да је могуће променити перцепцију о Србима као негативцима и ратним злочинцима. Кључно је да се користи научни и академски приступ са разумним аргументима. Међутим, чинећи то, мислим да је важно покушати да се што је могуће више одржи избалансиран приступ, чак и ако нисмо неутрални.
Никола Лазаревић је написао следеће на ФБ групи Друштво Срба и пријатеља Србије Берген:
Управо смо добили информацију да је отварање спорне изложбе посвећене југословенским интернирцима током 2.св.рата у Норвешкој на Универзитету у Ослу отказано!
Отварање изложбе је одложено за новембар 2013, после великог притиска који је уследио од великог броја Срба који живе у Норвешкој и наших норвешких пријатеља! Пре него што се изложба отвори за јавност, Универзитет у Ослу жели да одржи стручни семинар и провери чињенице везане за ову изложбу.
Покренута акција Срба којих живе у Новешкој против покушаја фалсификовања историје се наставља!
Сада је циљ да се искључи Горана Огњеновић из свих будућих аранжмана који се односе на причу о партизанима у Норвешкој.
Success against historical revisionism
Good Norwegians and Serbs in Norway and all over the world are very pleased that we have stopped attempts to falsify history.
I am pleased to inform you that we have won a complete victory over Croatian historical revisionists when it comes to Yugoslav partizans in Norwegian concentration camps. The exhibition Thanking the people of Norway has previously been shown in at Falstad in Norway, and now the Croat Gorana Ognjenović planned to have it at the University of Oslo.
A lot of good Norwegians has been involved in this, and Frank Alm Haugen made me aware of this. When Frank wrote me on Jan. 24, I immediately contacted the University of Oslo, Zorica Mitic, a Serbian doctor in Norway and Knut Flovik Thoresen, a Norwegian army officer, author and historian. Knut is an expert on the history of the Yugoslav prisoners of war in Norway, and he is well respected. He knows some people the Serbian Union in Norway, and they formulated a protest to the university. In addition to the collective protest, Frank and Knut have also written their personal letters of protest to the university. I have also had close contact with the Serbian embassy in Oslo, and they have also had their communication with the university.
Originally, Ognjenović had the embassies of BiH and Croatia as official partners in the program, without mentioning Serbs or Serbia at all. This is very strange when we know that 89 percent of the Yugoslav prisoners in Norway during WWII were Serbs. Ognjenović also had a text where she was praising the friendship between Norway, BiH and Croatia, again without mentioning Serbia or Serbs. On Jan. 25, however, the university changed the text and removed these two embassies from the program, together with the text Ognjenović wrote.
Today Marina Tofting, the Director of Communication at the University of Oslo, called me, and she informed me that the exhibition had been moved to November. Here is a translation of what they write on their pages: “The exhibition “Thanking the people of Norway” is moved to November 2013. The University wishes in connection with this theme inviting you to a seminar with academic debate. To achieve a good academic program, we have decided to postpone the opening.”
They also removed the name of Gorana Ognjenović from the program, and I am very pleased that the university do not wish to damage their academic credibility by standing behind this exhibition. It is also encouraging to know that it is possible to change the perception of Serbs as villains and war criminals. The key is to use a scientific and academic approach with sensible arguments. However, in doing this, I think it is crucial to try to have as balanced approach as possible, even if we are not neutral.